Историја појма екфразе: oд реторичког до модерног одређења појма

Аутори

  • Татјана З. Ристић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2022.34.2.9

Кључне речи:

екфраза, прогимназме, enárgeia, дескрипција, нарација, Филострат Старији, Филострат Млађи

Сажетак

Иако се данас под екфразом подразумева књижевна евокација дела просторних уметности, старогрчки појам изворно није био сужен на један предмет, већ је одређен као реторска вежба која разноврсне предмете живописно износи пред очи реципијента. Тиме прогимназме Елија Теона, Псеудо-Хермогена, ретора Афтонија и Софисте Николаја акценат стављају на ефекат који екфраза изазива у реципијенту, а не на њен предмет, какав је случај у модерним схватањима. Својеврсна спона између античког поимања екфразe и модерног, којe можемо пратити почевши од одређења Леа Шпицера из 1955. године, јесу Слике Филострата Старијег и Филострата Млађег, реторски текстови о делима античког сликарства. Интересовање за ове списе подстиче редефинисање екфразе као субжанра од друге половине XIX века у Немачкој и Француској. Након првог истински модерног одређења Леа Шпицера, предмет екфразе почиње да се види као objet d’art – пасиван ликовни предмет, постављен насупрот активном тексту. Ово, као и склоност да се екфраза види као подврста дескрипције, која се, самим тим, супротставља нарацији, нека су од ограничења која је савремена књижевна теорија наметнула изворно знатно ширем старогрчком појму. 

Downloads

Објављено

2022-12-14

Како цитирати

Ристић, Т. З. (2022). Историја појма екфразе: oд реторичког до модерног одређења појма. Анали Филолошког факултета, 34(2), 165–179. https://doi.org/10.18485/analiff.2022.34.2.9

Bрој часописа

Год. 34 Бр. 2 (2022): Анали Филолошког факултета

Секција

Чланци

Лиценца

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.

Authors who publish with this journal agree to the following terms:

  1. Authors are confirming that they are the authors of the submitting article, which will be published (print and online) in the journal Anali filološkog fakulteta by the Faculty of Philology, University of Belgrade (Faculty of Philology, Studentski trg 3, 11000 Belgrade, Serbia). Author’s name will be evident in the printed article in the journal. All decisions regarding layout and distribution of the work are in hands of the publisher.
  2. Authors guarantee that the work is their own original creation and does not infringe any statutory or common-law copyright or any proprietary right of any third party. In case of claims by third parties, authors commit their self to defend the interests of the publisher, and shall cover any potential costs.
  3. Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
  4. Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
  5. Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work.