Анали Филолошког факултета

Импресум

Биљана Чубровић — 2024-12-17

О обезличеним реченицама с повратним глаголима

Балша Н. Стипчевић — 2024-12-13

Рад се бави обезличеним реченицама (безличним рефлексивним конструкцијама) с повратним глаголима у српском језику, као што су Купало се у мору, Борило се с непријатељем, Надало се победи. На узорку од око 1600 повратних глагола и електронском корпусу српског језика детаљно се истражује њихова продуктивност (када су посреди предикати у облицима с радним глаголским придевом), даје се исцрпан преглед потврђених повратних глагола с примерима из корпуса, квантитативно се испитује хендикеп повратних глагола (у односу на неповратне) при грађењу оваквих реченица, анализирају се и коментаришу хомонимијски фактори и потенцијални амбигвитети. Разматра се нормативни статус оваквих реченица и нуде аргументи у прилог толерантнијем нормативном приступу.

Партиципска вредност перфективних глаголских придева у адноминалној позицији

Матија С. Нешовић — 2024-12-13

У раду се разматрају критеријуми за утврђивање партиципског карактера перфективних глаголских придева (радног и трпног) у адноминалној позицији. Установљено је да глаголски придеви свршеног вида у атрибутској и апозитивној служби понекад могу чувати глаголско значење. Главни индикатор партиципског статуса анализираних јединица јесте употреба временског адвербијала који указује на перфективни карактер радње (нпр. давно умрли писци, пре више деценија изграђена зграда, преко ноћи остарели човек). Осим тога, за интерпретацију у одређеним случајевима може бити релевантно лексичко значење глаголског придева и реченичног предиката, као и остале прилошке одредбе и координирани конституенти. Како глаголски придеви у адноминалном контексту могу имати изражен вербални (а не нужно адјективни) карактер, требало би преиспитати њихов статус у граматичком систему савременог српског језика.

Percepcija engleskih fonema kod izvornih govornika srpskog jezika

Nenad M. Tomović — 2024-12-13

Ovaj rad bavi se percepcijom engleskih fonema /ə/, /ɜː/, /æ/, /w/, /ð/ i /θ/, koje nisu deo fonetskog inventara srpskog jezika, ali se pri adaptaciji anglicizama i vlastitih imena iz engleskog jezika supstituišu fonemama koje su deo fonološkog inventara srpskog jezika. Da bismo istražili njihovu percepciju, sproveli smo istraživanje sa 80 izvornih govornika srpskog jezika izloženih stimulusima koji sadrže navedene foneme. Ispitanicima je dat upitnik sa praznim poljima gde je trebalo zapisati reči koje sadrže foneme koje smo ispitivali. Foneme su date u okviru izmišljenih reči (engl. nonce words). Rezultati su pokazali da se vokali /ə/ i /ɜː/ pretežno supstituišu srpskim /a/ ili /e/, dok je /æ/ uglavnom zabeleženo kao /e/. Konsonanti /w/ i /ð/ uglavnom su supstituisani srpskim /v/, odnosno /d/, dok je kod /θ/ situacija nešto drugačija od očekivane, pa su ga učesnici istraživanja najčešće zapisivali kao /f/. Pomenuti rezultati, kao i njihova detaljna analiza, ukazuju na činjenicu da se supstitucija fonema koje nemaju pandan u srpskom ne može svoditi na princip da se engleska fonema X uvek supstituiše fonemom Y, već da je odnos fonema dva jezika mnogo složeniji. Ispitanici se oslanjaju na izvesni nivo artikulatorne sličnosti glasa koji su čuli i glasa koji im je dostupan kao pandan u maternjem jeziku.

Linguistic and Cultural Aspects of the Swedish Honorific Personal Pronoun Ni/ni and its Translation into Serbian

Zorica Đ. Kovačević — 2024-12-13

The use of the Swedish personal pronoun du (Serb. ti) or the use of the honorific personal pronoun Ni/ni (Serb. Vi/vi) in Sweden can be examined from several perspectives. Firstly, for many Swedes, this is a matter of linguistic and social identity, tradition, culture, history, but also of the context of the conversation. Shifts in the use of these personal pronouns have often been conditioned by radical social and historical changes spanning centuries in Sweden. Secondly, when mediating between Swedish and other linguistic and cultural communities, such as the Serbian community, the question of how to address others is also a cultural question, directly related to the differences in understanding the relationship between speakers in the two linguistic and cultural communities. The third perspective relates to a specific translation challenge which, in this case, refers to the confusion about the use of non-honorific or honorific personal pronouns in specific situations even among native Swedish speakers themselves, especially in recent decades. Translators, therefore, must keep up with linguistic, social and cultural trends in the source and target language communities. This paper provides, for the first time in about 150 years of translation exchange between the Swedish and Serbian language communities, an analysis of the socio-historical and linguistic prerequisites for the use of the personal pronouns du (Serb. ti) or Ni/ni (Serb. Vi/vi) in the Swedish language, alongside the tendencies in translation theory and practice in the Serbian language community concerning this linguistic issue.

Acerca del uso factual del subjuntivo español (con ejemplos contrastivos en serbio): algunas consideraciones didácticas

Marijana R. Aleksić-Milanović — 2024-12-13

El presente artículo se basa en una encuesta realizada para la tesis doctoral El indicativo y el subjuntivo en la lengua española y las formas equivalentes en serbio: análisis semántico-pragmático e implicaciones didácticas (2020). En él, analizamos las respuestas de los estudiantes del cuarto curso de Filología Hispánica de la Facultad de Filología de la Universidad de Belgrado y de la Facultad de Filología y Artes de la Universidad de Kragujevac, en total 64, así como de 29 hablantes nativos de español peninsular. La investigación demuestra que el subjuntivo factual es uno de los mayores problemas para los hablantes nativos de serbio, incluso para aquellos que poseen un alto nivel de español. Particularmente dificultosos resultan los casos donde el subjuntivo factual alterna con el indicativo, produciendo una sutil diferencia de significado. Llegamos a la conclusión de que los alumnos vinculan el indicativo con lo real y el subjuntivo con lo irreal, y, por lo general, se muestran desconocedores de que el subjuntivo puede representar lo ocurrido/ lo real. Por consiguiente, estimamos que hay que introducir un enfoque pragmático desde el momento en que el alumnado se encuentra ante el subjuntivo por primera vez. Asimismo, defendemos que, en el aprendizaje de una segunda lengua, la lengua nativa no se puede simplemente desactivar y opinamos que el análisis contrastivo puede servir de herramienta para obtener resultados óptimos. Por ello, en la segunda parte del trabajo, empleamos una metodología descriptivo-comparativa, centrando la atención en las dificultades de los serbiohablantes en la adquisición de los modos indicativo y subjuntivo.

The fusion of postmodernism and CLIL through teaching geomythology

Lidija V. Beko — 2024-12-13

This paper explores the integration of postmodernism and Content and Language Integrated Learning (CLIL) in the context of geology education, specifically through the teaching of geomythology. The influence of postmodern ideas on education has been substantial, challenging traditional notions of knowledge and authority. In language teaching, postmodernism and CLIL converge by prioritizing cultural understanding and interdisciplinary knowledge. This study demonstrates how CLIL can effectively incorporate geological content with language acquisition, fostering a nuanced understanding of both through myth narratives. Additionally, by applying postmodern tenets, this approach challenges traditional scientific narratives, promoting critical thinking and cultural diversity. The practical application of geomythology in the geology classroom is examined and the paper presents the results of a qualitative study of students’ perceptions of the use of geomythology, with the aim of assessing the aspects of motivation and improved communication and debate skills. The results of our study clearly indicate an overall positive attitude towards activities of interdisciplinary nature and show an increase in student participation and motivation in communicative activities.

Sources of foreign language teaching anxiety in Serbia

Ivana M. Marinković — 2024-12-13

Foreign language teaching anxiety is a common characteristic of non-native foreign language teachers. It seriously undermines the teaching process and increases foreign language learning anxiety, the most detrimental affective factor in foreign language learning in general, and the development of learner communicative competence in particular. Given the rising importance attached to foreign language teaching anxiety in international literature, and based on the lack of interest in the phenomenon in the Republic of Serbia, this paper aims to identify its sources as viewed by Serbian in-service foreign language teachers. It presents the results of the inductive thematic analysis of 585 free-form textual responses to an open-ended question about the sources of foreign language teaching anxiety, which was part of a larger questionnaire. The questionnaire was distributed through the social networks of foreign language teachers and sent to the e-mail addresses of primary, secondary and higher education institutions available on the Edukacija website. The results show numerous sources identified by Serbian in-service teachers, which can be grouped into six main themes: teachers, students, students’ parents, systemic problems, working and social environment, and technical issues. Each theme was further analysed, and more specific subthemes emerged, highlighting the complexity of this issue and the necessity of dealing with it. The identification of key sources of foreign language teaching anxiety in specific teaching contexts is necessary if the problem is to be overcome, because each source in itself indicates the measures that can be taken to eliminate it.

Video-sadržaji namenjeni informalnom učenju srpskog jezika na platformi Jutjub (YouTube)

Milica Ž. Škorić — 2024-12-13

Temu ovog rada predstavlja deskriptivna analiza video-klipova sa elektronske platforme Jutjub (YouТube). Opisuju se oni video-zapisi koji su tematski posvećeni učenju srpskog jezika kao stranog i koji se mogu koristiti u procesu informalnog učenja. Jutjub trenutno zauzima dominantno prvo mesto među veb-sajtovima koji su namenjeni kreiranju i razmeni video-datoteka različitog sadržaja i, shodno tome, može se naći u ulozi korisnog alata u edukativne svrhe kada je u pitanju učenje jezika – često i u samostalnoj upotrebi, van formalnih, institucionalnih okvira. Metodologija je zasnovana na uputstvu koje je osmislio Alhamami (2013) radi evaluacije video-snimaka za učenje stranih jezika, i uključuje analizu video-karakteristika u pet kategorija: formalne odlike videa, atraktivnost, jasnoća, reakcija, sadržaj. Cilj ovog eksploratornog ispitivanja jeste da identifikuje formalne i sadržinske osobenosti odabranih snimaka shodno datom uputstvu, te postavi eventualne okvire za dalja istraživanja, s obzirom na to da se radi o temi koja do sada nije preciznije obrađivana na materijalu srpskog jezika kao stranog. Rezultati ukazuju da u visokom procentu (≥75%) analizirani video-snimci imaju one formalne i sadržinske karakteristike koje se smatraju neophodnim da bi se format mogao oceniti kvalitetnim i potencijalno podobnim za informalno učenje.

Obeležja neformalnog razgovornog jezika u studentskim esejima na francuskom jeziku

Emilija D. Milojević — 2024-12-13

U ovom radu analizira se transfer jezičkih obeležja iz neformalnog razgovornog jezika u pisane radove srbofonih studenata treće godine francuskog jezika, književnosti i kulture Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Početna pretpostavka je da će studenti, kao početnici u akademskom pisanju na L2, u svoje radove na francuskom jeziku uključiti i obeležja neformalnog razgovornog jezika, usled još uvek nedovoljno razvijene kompetencije u akademskom pisanju na L2. Pomoću prilagođenih listi neformalnih obeležja različitih autora (Chang/Swales, 1999; Hyland/Jiang, 2017; Sankó, 2014), analizirane su upotreba i distribucija ovih obeležja u argumentativnim esejima studenata. Utvrđeno je da studenti koriste različita obeležja neformalnog jezika u svojim radovima, prenoseći u pisani jezik obeležja iz njima najbližeg i najpoznatijeg registra – razgovornog. Ustanovljeno je da se eseji studenata još uvek razlikuju od onoga što se smatra prototipičnim akademskim tekstom, usled preterane vidljivosti autora, fragmentarnosti i nepreciznosti koje se manifestuju kroz preveliku upotrebu izraza za eksplicitno iznošenje ličnog stava, neodređenih leksema i kvantifikatora, rečenica sa veznicima za koordinaciju u inicijalnoj poziciji, anaforičkih zamenica i direktnih pitanja, što su sve jezička obeležja koja se prevashodno povezuju sa razgovornim jezikom.

Глас српске Aнтигоне: агонално у збирци Tражим помиловање Десанке Максимовић

Игор М. Симановић — 2024-12-13

У раду се промишља могућност читања збирке Тражим помиловање из перспективе античке књижевности – конкретно Софоклове Антигоне. Препознавањем идентичног оквира, утемељеног на опозицијама Креонт–Антигона / цар–пјесникиња (односно лирски субјект), инсистира се на успостављању сагласја кад је ријеч о кључном етичком принципу између античке хероине и „српске Антигоне”, а снажно се темељи на поимању љубави. Самим тим, посљедично, потврђује се оправданост жанровског одређења збирке, као „лирске дискусије”, насупрот поимању дијалога, јер у себи носи срж агоналног односа, карактеристичног за античку духовност.

Чудне метаморфозе Романа о Лондону: од аутофикције до метафикције

Софија Д. Филипов Радуловић — 2024-12-13

Писање свог последњег романа Милош Црњански, како је посведочио у једном интервјуу, започео је још 1946/1947. године у Лондону. Међутим, роман је тада носио наслов The Shoemakers of London (Лондонски обућари) и био је писан енглеским језиком. Још занимљивије, главни јунак је био сам писац, који покушава да напише своје последње дело на језику који му није матерњи. У првим верзијама, дакле, долазе до нарочитог изражаја аутофикционални елементи овог дела. Зашто се од тога у коначној верзији Романа о Лондону одустаје, а главни јунак постаје руски књаз? Да ли се разлог за одустајање од писања на туђем језику у туђој земљи може, можда, наћи у самом роману? Роман о Лондону се тако отвара не приповедањем живота већ приповедањем поетике, а у овом раду бити ће речи о постепеном преласку од аутофикције ка метафикцији, али и о улози и значају који ће оваква чудна метаморфоза имати у поетичким променама од позног модернизма до постмодерне књижевности.

Potraga za istinom u romanu Avesalome, Avesalome! Vilijama Foknera

Nina D. Tucaković — 2024-12-13

Ovaj rad se bavi pitanjem istine u književnom delu kroz analizu romana Avesalome, Avesalome! Vilijama Foknera. U njemu ćemo istražiti da li i na koji način narativne tehnike multiperspektivnosti, fragmentarnosti, repeticije i revizije, kao i pripovedanje u stilu usmenog kazivanja postižu efekat istinitosti kod čitalaca. Sa druge strane, oslanjajući se na postulate figurativnog, a zatim i epistemološkog modela istine u književnom delu, ispitaćemo da li i na koji način ove narativne tehnike čitaoca približavaju, odnosno udaljavaju od istine. Pored toga, razmotrićemo i valjanost koncepta autentičnosti, koji posledično dovodi do neutralizacije istine u književnom delu. Najzad, ustanovićemo šta to Fokner otkriva čitaocu o prirodi same istine, kako u ovom književnom delu, tako i u stvarnom životu, kao i koje su to sve univerzalne istine koje ono nosi u sebi.

Utjecaj migracija na glavne likove u kratkoj priči „Hayal Kahvesi” turske autorice Menekşe Toprak – psihoanalitički pristup

Melinda M. Botalić — 2024-12-13

Rad se bavi pitanjem utjecaja migracija na psihičko stanje likova u priči „Hayal Kahvesi”. Instumentarijem psihonalize fokusirat ćemo se na snove koji su, prema Freudu, kraljevski put u nesvjesno, a u ovoj priči snovi su, zajedno s obilato korištenom simbolikom, bez sumnje, u vezi s migracijama. Nesvjesno, koje prema Lacanu predstavlja neizmjerno veliku i zamršenu mrežu koja obuhvata ljude te se u njih utkiva, predstavlja sliku jezika, što ćemo u ovom radu prikazati kroz sliku djece koja se koriste izmišljenim jezikom kako bi isključili svijest i pobjegli od traume. Pitanje drugog, u ovom slučaju djece i roditelja koji su migrirali iz matičnih zemalja na malo njemačko osrtvo, otvara nam mogućnost uvida u probleme s kojima se oni susreću, što ćemo nastojati potkrijepiti relevantnim psihoanalitičkim teorijama. Usljed odsustva integracije u društvenu zajednicu, dezorijentirani pojedinac sklon je devijantnom ponašanju, a to se oslikava i na primjerima junaka ove kratke priče. Suočavanje s pitanjem ličnog i kolektivnog identiteta likova kao posljedica migracija jedna je od temeljnih okosnica ovog rada.

O poreklu Turaka s osvrtom na pojam turski svet

Aleksandra M. Vulović — 2024-12-13

Poreklo Turaka i dalje je prilično nejasno, budući da se njihova etnogeneza najčešće vezuje za prve turske pisane spomenike koji datiraju iz VII veka. Međutim, prema nekim naučnim istraživanjima, istorija Turaka seže čak do II veka pre nove ere. Postoje podaci prema kojima se dovode u vezu sa Sumerima, te se u naučnoj literaturi neretko pominju kao jedna od najstarijih civilizacija. Turski narodi, „potomci vučice”, poznati po svom nomadskom načinu života, odličnih lovačkih veština, kroz istoriju postaju svetska sila. Njihova stalna kretanja rezultirala su prisustvom mnogih turskih naroda na veoma udaljenim krajevima sveta. Posmatrano s istorijskog stanovišta, današnji Turci predstavljaju jedan mali deo velike familije naroda koja je odigrala veoma značajnu ulogu u svetskoj istoriji. Raspadom Sovjetskog Saveza u Rusiji nastaju mnoge nezavisne države oformljene od turskih naroda. U nameri da se svi turski narodi sveta okupe i zbliže nastao je termin turski svet. Cilj ovog rada jeste da ukažemo na kompleksnost utvrđivanja porekla Turaka osvrćući se na brojnost turskih naroda i apostrofirajući njihovo jedinstveno poreklo koje se zasniva na zajedničkim filološko-kulturološkim elementima.

Драгана Вукићевић, Кроз кључаоницу текста

Лидија Д. Делић — 2024-12-17

Dragana M. Đorđević, Uvod u klasičnu arapsku leksikografiju

Марија С. Ђинђић — 2024-12-17

Софија Биланџија, Позајмљивање у скандинавским језицима: траговима европског културног наслеђа

Гордана M. Ристић — 2024-12-17