Анали Филолошког факултета

Импресум

Биљана Чубровић — 2024-06-16

Деривационо гнездo лексеме smør ’путер’ у савременом норвешком језику: творбена, семантичка и фразеолошка анализа

Софија А. Биланџија — 2024-06-14

У раду се врши творбено-семантичка и фразеолошка анализа деривационог гнезда лексеме smør у савременом норвешком језику, која са својим основним значењем ’путер’ одражава старије стање у језику и није замењена позајмљеницом као у многим другим германским језицима. На материјалу ексцерпираном из три речника норвешког букмола и риксмола анализирамо садејство творбене основе и општекатегоријалног значења афикса у релативно мањем броју првостепених и другостепених деривата, при чему се показује висок степен асиметрије у развоју значења и елемената који учествују у конституисању значења код деривата насталих од лексеме smør и њеног првостепеног деривата smørе у општијем значењу ’мазати’. Потом је извршена анализа преко 80 сложеница у којима се smør јавља као одредба и језгро и установљене су значењске групе са посебним фокусом на томе како шире знање о језику и култури учествује у рестриктивном потенцијалу одредбе. У фразеолошкој анализи се установљава да у фразеологизмима од целокупног деривационог гнезда учествују свега четири лексеме, и то у фразеологизмима различитих супкласа од којих је најбројнија група идиома.

Načini markiranja varijeteta švedskog jezika rinkebysvenska u pisanom jeziku na osnovu romana Ett öga rött Junasa Hasena Kemirija

Dorijan F. Hajdu — 2024-06-14

U radu se obrađuju markeri varijeteta švedskog jezika poznatog kao švedski iz Rinkebija (predgrađe Stokholma), u pisanom govoru, na osnovu romana Ett öga rött švedskog pisca Junasa Hasena Kemirija (Jonas Hassen Khemiri) iz 2003 godine. Budući da je prozodija jedna od najvažnijih karakteristika ovog varijeteta, neophodno je odrediti koji drugi markeri su prisutni u pisanom jeziku kako bi se indeksirao ovaj varijetet. Na osnovu odabranih primera iz romana predstavljaju se i analiziraju najvažnije kategorije ovih markera po jezičkim nivoima, kontrastiranjem sa standardnim švedskim jezikom. Pored toga, u cilju doprinosa aktuelnoj raspravi u švedskom društvu i sticanja šire sociolingvističke i kulturološke slike, pravi se i osvrt na tvrdnje da je ovaj varijetet u osnovi uporediv sa stadijumima učenja švedskog jezika kao L2 koje karakterišu nedovoljno razvijene kompetencije i na kategorisanje ovog varijeteta kao „lošeg švedskog”, čak iako je reč o govornicima kojima on – sa svojim inherentnim osobinama – zapravo funkcioniše kao L1. Kako se ovo pre svega praktikuje u cilju posrednog negativnog vrednovanja samih govornika i posledičnog stvaranja odgovarajućih kognitivnih kulturnih modela, pokušaćemo da damo svoje viđenje ovog, za švedsko društvo, veoma važnog pitanja.

Pragmatička funkcija denominalnoga derivacijskog sufiksa +CIk i prisvojnoga sufiksa za prvo lice jednine u romanu Kafamda Bir Tuhaflık autora Orhana Pamuka

Edina E. Solak — 2024-06-14

U turskome jeziku se dodavanjem deminutivnoga sufiksa +CIk i prisvojnoga sufiksa za prvo lice jednine na korijen ili osnovu imenskih riječi mogu derivirati deminutivne etikete za oslovljavanje kojima se ostvaruje bliskost i prisnost sa sagovornikom u međuljudskoj komunikaciji. U ovome se radu analizira pragmatička funkcija takvih deminutivnih etiketa za obraćanje u konverzacijskim situacijama evidentiranim u romanu Orhana Pamuka pod naslovom Kafamda Bir Tuhaflık. Na taj se način ispituje pragmatička funkcija termina za obraćanje koji se izvode dodavanjem denominalnoga derivacijskog sufiksa +CIk i prisvojnoga sufiksa za prvo lice jednine na korijen ili osnovu imenskih riječi. U radu se analiziraju i ponuđeni prijevodni ekvivalenti na bosanskome jeziku kako bi se utvrdilo da li se i u bosanskome jeziku aktivira identična pragmatička ilokucija deminutivnih etiketa za oslovljavanje.

Француска имперсонална конструкција il fait и њени српски еквиваленти у метеоролошком домену: корпусна анализа

Љубица З. Ђурић — 2024-06-14

У овоме раду испитује се која се језичка средства у српском језику користе за изражавање одређених метеоролошких, и, шире, амбијенталних појава. До тих језичких средстава у српском долази се преко поређења са српским еквивалентима француске конструкције il fait + именица/придев у паралелном корпусу ParCoLab, пошто је ова конструкција специјализована за изражавање метеоролошких, и, шире, амбијенталних појава у француском. Закључује се да се у српском за изражавање ових појава користи велики број средстава (имперсоналне и персоналне реченице, реченице с глаголским и копулативним предикатима), али и да одређене појаве показују преференце ка одређеним језичким средствима: нпр. температура ка имперсоналним реченицама, типа Хладно је, а феномен дана и ноћи ка персоналним реченицама, типа Дан је.

Анализа обраде културема из области гастрономије у Француско-српском речнику Слободана Јовановића

Дејана Д. Мирковић-Бирташић — 2024-06-14

У раду се испитује обрада културема у Француско-српском речнику Слободана Јовановића (Jovanović, 2014) из перспективе Тарпове теорије о лексикографским функцијама (Tarp, 2008). Јединствени ванјезички чиниоци, пре свега диспропорција моћи између француског и српског језика, овом речнику поред основне – рецепцијске функције, намећу и продукцијску функцију, што обраду културема додатно отежава. Анализа је показала да је најфреквентнија техника објашњења, што је у складу с примарном функцијом речника. Међутим, висока фреквентност техника које пружају донекле функционалне еквиваленте изворних културема указала је на достатност речничких одредница и у испуњењу продукцијске функције. Осим тога, уочене су неусаглашености настале услед различите концептуализације појмова у српскоме и француском језику, које отежавају обраду јединица у оквиру двојезичне лексикографије. Штавише, поједини примери указали су на проблеме који се могу јавити у двојезичној лексикографији уопште, као што је имплицитна етноцентричност. На тај начин испуњен је циљ рада – утврђено је којим се техникама обрађују културеме у двојезичној, француско-српској лексикографији, конкретно у предметном речнику, али и одговарају ли примењена лексикографска решења намени речника. Овим радом указује се, стога, на важност преиспитивања постојећих речника у светлу савремених теорија, а у циљу израде целовитијих и сврсисходнијих лексикографских ресурса.

„Ми Багуађа пиниш, ми го гејм”: језик корисника и пружалаца услуга у Центру за азил „Крњача”

Ивана Р. Глигоријевић — 2024-06-16

Током последње деценије дошло је до великог прилива блискоисточних и афричких избеглица, миграната и тражилаца азила, који западнобалканском рутом стижу у нашу земљу. За време боравка у РС, ови људи су смештени по центрима за азил и прихватним центрима широм земље. Временом се формирао заједнички језик, погодан за споразумевање корисника центара и пружалаца услуга у њима. Овај језик се одликује скромним вокабуларом, једноставном синтаксом и суженим избором функција, ограниченим само на реалије живота и рада у центрима. Материјал који је обрађен у овом раду обухвата лексику забележену у Центру за азил „Крњача” у Београду, прикупљену током седмогодишњег рада на терену. Прикупљени материјал састоји се од лексике из енглеског, арапског, персијског, паштунског, дари и српског језика. Иако има своје специфичности, постоји и доста сличности између овог и језикâ у другим центрима. Услед сталне циркулације корисникâ и пружалаца услуга кроз различите центре и друга места контаката, формирала се једна врста језичког континуума, где постоји међусобна разумљивост, али уједно и тачке раздвајања. Након пописа и описа вокабулара, наша намера је била да ову тему сместимо у научне оквире, јер она се може проучавати са аспекта контактне лингвистике. У раду смо пошли од хипотезе да је овај језик заправо пиџин, контактни језик настао у вишејезичној заједници ради остваривања базичне комуникације између њених припадника. На основу анализе прикупљеног материјала и увида у релевантну литературу, дошли смо до закључка да језик у Центру с правом можемо звати пиџином, јер има све особине истог.

Феминистичка микроанализа превода романа Елфриде Јелинек Die Klavierspielerin на српски језик

Мирјана Ј. Зарифовић Грковић — 2024-06-14

Феминистички приступ (као део родних студија) у оквиру науке о превођењу анализира (1) однос друштва, политике, културе и књижевности према женама у преводима (макронализа), односно (2) манифестације женског рода у језику превода (микроанализа). Приликом феминистичке микроанализе наука о превођењу повезује се са социолингвистиком, као граном лингвистике која се бави раслојавањем језика према роду, уочавајући и проучавајући различите начине обележавања рода и родне равноправности у језику. Циљ рада је да се на примеру микроанализе превода поглавља романа аустријске феминистичке списатељице Елфриде Јелинек Пијанисткиња (Elfriede Jelinek, Die Klavierspielerin, 1983) уоче и анализирају могућности обележавања женског рода у српском језику у односу на родно осетљивији немачки језик изворника. Анализа је показала да језички систем српског језика не поставља ограничења обележавању женског рода, већ поседује одговарајуће творбене могућности које се не реализују у довољној мери, будући да нису (још увек) нормиране, премда постоје у језичкој пракси која прати савремена стремљења у језику и друштву.

Paratekstualni elementi u različitim prevodima romana Pokojni Matija Paskal sa stanovišta retraduktoloških studija

Anđela R. Milivojević — 2024-06-14

Predmet istraživanja u ovom radu biće paratekstualni elementi u različitim prevodima romana Pokojni Matija Paskal Luiđija Pirandela u teorijskom okviru retraduktoloških studija, koje se bave proučavanjem više različitih prevoda istog izvornika. Kroz prikaz paratekstualnih elemenata na osnovu teorijskog koncepta Žerara Ženeta postavili smo za cilj da ispitamo validnost hipoteze o novim prevodima (Retranslation Hypothesis), po kojoj su prevodi bliži vremenu nastanka izvornika bliži ciljnoj a dalji od izvorne kulture i obrnuto. Na primerima paratekstualnog materijala različitih prevoda ovog romana (počevši od prvog prevoda objavljenog 1927, preko prevoda iz 1940. i 1962, sve do najnovijeg prevoda objavljenog 2004. godine), opovrgli smo validnost ove hipoteze koju je prvi postavio francuski teoretičar Antoan Berman i pokazali smo da postoji dinamički odnos između različitih prevoda koji prevazilazi isključivo temporalnu dimenziju prevođenja. Pokazalo se da ključni uticaj na promene u paratekstualnom materijalu vrše upravo agensi prevođenja, u koje spadaju prevodilac dela, izdavači i kritičari, kao i to da je ovaj uticaj bivao preovlađujući u odnosu na unutrašnje zakonitosti prevođenja čisto lingvističkog tipa. Jednako kao što se pribegavalo pojedinim prevodilačkim, odnosno stilskim sredstvima za savlađivanje pitanja vremenske distance prema izvorniku, i paratekstualni elementi kao sastavni deo teksta pratili su sopstvene zakonitosti premošćivanja vremenske udaljenosti kroz proširivanje periteksta i epitekstualnog materijala. U našem istraživanju, služili smo se se metodom analize sadržaja, kroz komparativni prikaz paratekstualnih elemenata kao što su epitekst, peritekst i fusnote.

Српски језик за странце Боже Ћорића у наставној пракси на почетку треће деценије XXI века

Александар М. Новаковић — 2024-06-14

Предмет овога рада је анализа актуелног статуса уџбеника Српски језик за странце Боже Ћорића у наставној пракси, са циљем стварања јасније слике о његовом месту и улози међу предавачима српског као страног језика на почетку треће деценије XXI века. Коришћена је дескриптивна метода са техником анкетирања. Учешће у истраживању узело је сто осамдесет предавача окупљених у заједници на друштвеној мрежи Фејсбук ‒ ,,Српски језик за странце: група за предаваче”. Анализа прикупљених података показала је да од укупног броја испитаника чак 111 предавача (61,66%) наведени уџбеник редовно користи у настави, препознајући његове квалитете: 1. систематичност и поступност у представљању градива, 2. прилагођеност текстова могућностима ученика, 3. присуство разноврсних садржаја и 4. њихову логичку организацију. Ипак, већина предавача то чини на нешто другачији начин од оног који је био заступљен непосредно након његовог објављивања – уместо као примарно наставно средство, предавачи овај приручник препознају као допуну новопубликованих уџбеника, које одликује нешто савременије дидактичко-методичко обликовање. Предавачи који га не користе на својим часовима или имају мање од пет година искуства или сматрају да је уџбеник застарео у погледу дидактичког и ликовно-графичког уређења.

Test akademskog vokabulara u univerzitetskoj nastavi engleskog jezika struke

Danijela D. Đorđević — 2024-06-14

Ova studija daje uvid u rezultate testiranja akademskog vokabulara u nastavi engleskog jezika struke na dva fakulteta. Glavni ciljevi istraživanja su da se ispita napredovanje u savladavanju akademskih termina tokom kursa engleskog jezika struke na ovim fakultetima, eventualna razlika u tom napredovanju zavisno od discipline, kao i uticaj jezičke kompetencije na rezultate testa. Ispitanike su činili studenti osnovnih studija Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji pripadaju grupama mešovitog znanja na kursu engleskog jezika struke, a koji su uradili test akademskog vokabulara na početku i kraju semestra. Rezultati testova pokazuju ograničeno napredovanje studenata tokom kursa, razlike u napretku zavisno od discipline, odnosno studijskog programa, i uticaj nivoa predznanja engleskog jezika na rezultate. Ovakvi nalazi impliciraju potrebu da se tekstovi i prateća vežbanja kursa preispitaju i prilagode potrebama studenata, dok takođe sugerišu da u okviru univerzalnog akademskog diskursa postoji retorička praksa karakteristična za analizirane discipline. Osim toga, rezultati potvrđuju korelaciju između jezičke kompetencije i poznavanja akademskog vokabulara.

Perceptions of ESP Instructors in Higher Education Institutions on Meeting the Demands of Interdisciplinary and CLIL Education

Mina S. Suknović — 2024-06-14

This paper presents a theoretical framework and explores the potential relationship between ESP and CLIL education. Furthermore, it delves into the perceptions of ESP instructors employed at faculties outside of the philological field, with regard to their interdisciplinary competencies and the integration of professional content into an ESP course (CLIL-enhanced ESP). The research involved the administration of a questionnaire utilizing various types of questions (demographic questions, rating scale questions, open-ended questions, Likert scale, and multiple response questions), enabling both quantitative and qualitative analysis. The findings of this study, among other insights, underscore the necessity of supporting teachers in the cultivation of their interdisciplinary competencies and in the development of syllabi, didactic resources, and materials. Furthermore, the results reveal a significant need for interdepartmental collaboration to enhance the effectiveness of interdisciplinary and cross-curricular educational practices.

Аксиолошки поглед на савремену српску поезију

Горан П. Коруновић — 2024-06-14

У раду се тежи једном могућем аксиолошком погледу на савремену српску поезију и на поједина поимања песничког стваралаштва у актуелном пољу српске културе. Најпре ће се кроз критичку оптику анализирати поједине песме Дејана Алексића и Ђорђо Сладоја, аутора који су овде издвојени следствено чињеници да њихови опуси, за велики део српске књижевне јавности, представљају врло важне репрезенте – у два различита поетичка кључа – крајњих домета савременог српског песништва. Интерпретација би показала да се у тим песничким остварењима одиграва специфично редуковање потенцијала песничког израза, и то под привидом трансгресије нашег искуства. Затим ће се анализирати аксиолошки принципи формирани у једној од најзапаженијих антологија последњих година, у избору Саше Радојчића, Сенке и њихови предмети. Намера је да се покаже до које мере вредносни принцип те антологије уклања из савременог реципијентског искуства поједине поетике које су, утицајем и наслеђем, у темељу актуелне српске поезије. На концу, преиспитиваћемо поједина поимања песничког стваралаштва (Владимир Арсенић) која знатно осиромашују „расподелу чулног” (Рансијер) у савременом песничком стваралаштву. Показаће се до које мере схватање поезије које ћемо овде критички издвојити пориче трансгресивне потенцијале песничког језика и, последично и политички опортуно, редукује савремену антрополошку слику. На концу, издвојићемо један рукавац новог таласа савремене поезије који, упркос својим могућностима, остаје у оквирима статичних схватања песничког говора. Сваки од овде преиспитиваних аспеката савременог песничког стваралаштва и разумевања поезије заснива се на окошталим и непродубљеним становиштима која од савременог субјекта скривају његове потенцијале поимања поезије, сопства и света.

У потрази за „правим” Лорком: Осврт на метрику и критику Циганског романсера у преводу Миодрага Гардића

Жељко С. Донић — 2024-06-14

Рад се бави метриком и критиком песама из Циганског романсера Федерика Гарсије Лорке у преводу Миодрага Гардића (1953, 1963). Упркос изузетне важности за иницијални пријем, као и добре рецепције у читалаштву и песништву, као највећи недостатак Гардићевих превода критика је шездесетих година XX века истакла неадекватну транспозицију метрике, нарочито песама из Лоркиног Циганског романсера, које су пак имале најснажнији пријем и одјек код читалаца. Осврћемо се метрички на превод три романсе са позиција ритмике и фоностилистике стиха, с циљем да испитамо да ли је Гардићев превод заиста „прозни” или је у „слободном” стиху.

Геометрија истраге у драми Фуентеовехуна Лопеа де Веге

Тамара С. Чалопек — 2024-06-14

Рад има за циљ да представи предмет истраге у барокној драми Фуентеовехуна Лопеа де Веге кроз призму драмске геометрије. Полазне теорије за истраживање темеље се на раду Драмска геометрија Пола Жинестјеа и Актанцијални модел у позоришту Ан Иберсфелд. На основу идеја изнетих у поменутим делима биће приказана геометрија односа ликова и истраге у Фуентеовехуни. Међуоднос ликова и њихово делање биће приказани кроз примере актаната, где ће се ближе одредити улоге које ликови тумаче из угла субјекта, објекта, адресанта, адресата, противника, помоћника и слично. На основу примарног одређења ликова у драми долазимо до предмета истраге, која је подељена на три главна сегмента прожета другачијим геометријским приказима. Применом геометријског приступа проучавању структуре драме, ликова и истраге, закључујемо да геометрија може да варира у зависности од перспективе из које приступимо делу, да њени актанти могу да замене места и врше другачије улоге, али и да геометријске схеме могу пратити како традиционалне геометријске форме, тако и алгоритамске приказе савремених технологија.

Концепт пријатељства и љубави у трагикомедији Два племенита рођака

Ана М. Андрејевић — 2024-06-14

Флечерова и Шекспирова заједничка драма Два племенита рођака не представља значајно драмско остварење ренесансне књижевности, али се у новије време све чешће проучава из различитих аспеката због чињенице да је последња коју је Шекспир оставио свету. Ова трагикомедија није дословна ни сасвим успешна драматизација Чосерове Витезове приче, али интертекстуалне везе између два књижевна текста јесу снажне и чине основу готово свих књижевних тумачења. Осим тога, Два племенита рођака представља специфичне односе међу ликовима истог пола, како оних преузетих из архитекста, тако и новокреираних у оригиналном подзаплету, те пружа могућност за тумачење драме из феминистичког, родног и квир аспекта. Кроз методолошки оквир наведених теорија и друштвеноисторијски контекст, аутор рада ће истражити концепт пријатељства и љубави у Два племенита рођака. Узимајући у обзир јакобинско тумачење пријатељства, хомоеротске и хетеросексуалне љубави, али и промену друштвене климе која наговештава модерно доба, као и нове позоришне конвенције које отварају простор за табу теме, долази се до закључка да текст драме интригира амбивалентном сликом мушког пријатељства, неконвенционалним приказом снажне сексуалне енергије девојке према особи истог пола и скепсом у срећан крај хетеросексуалних романтичних и брачних односа.

Aspects of a Minor Literature in Katherine Mansfield’s New Zealand Stories

Tijana V. Parezanović — 2024-06-14

While Katherine Mansfield spent the most important years of her career – approximately the 1910s – at the centre of the flourishing modernist movement, she still produced several stories which are set in her native New Zealand. Observing Mansfield as an author who was at the time in many ways on the margins of English literature, this paper approaches her New Zealand stories from the theoretical framework offered by Gilles Deleuze and Félix Guattari’s concept of a ‘minor literature’. Our analysis of eleven short stories identifies those elements that arguably contribute to describing these New Zealand stories as a minor literature. The identified elements, which are illustrated with numerous examples, include onomatopoeic effects of the texts, narrative ruptures/gaps, the intrusion of dreamwork or oneiric states in the narrative discourse, the imagery and perspective of children and animals, and frequent use of (unattributed) free indirect discourse. The combination of these elements deterritorializes the language of Mansfield’s New Zealand stories and endows them with a political and collective value, as well as the revolutionary literary impulse, thus making them a proper example of a minor literature.

Сартрова громогласна тишина и друштвено-ангажована метафикција у роману Филипа К. Дика Човек у високом дворцу

Јелена Р. Пенезић — 2024-06-14

Предмет рада је преиспитивање интерпретативног потенцијала научнофантастичног романа Филипа К. Дика Човек у високом дворцу, у оквиру студија ангажоване књижевности. Ослањајући се на Сартров текст „Шта је књижевност”, у коме аутор дефинише постулате ангажоване књижевности, настојаћемо да раскључамо дијалектичке односе који се формирају између аутора и дела, потом читаоца и дела, те, напослетку, између самог књижевно-уметничког делања и свепрожимајућег дискурса моћи. Од посебног значаја за нашу анализу биће чињеница да је у тело романа Човек у високом дворцу двојако уписан композитни знак „алтернативна историја”. Наиме, на жанровском фону, текст романа се исписује као алтернативна историјска приповест о потенцијалном „другом” свету, у коме су Силе Oсовине извојевале победу током Другог светског рата, успоставивши политичку хегемонију над европским и Сједињеним Америчким Државама. Потом, на плану унутрашњег романескног наратива, аутор се користи метафикционалним мотивом „приповести унутар приповести”, односно, у наративни свет романа улази дело Скакавац притиска, те изазива руптуру у друштвено-политичком мехуру нацистичке диктатуре. Стога, ово „дело унутар дела” посматраћемо као централни симбол који изазива дискурзивну пукотину, а која, према Сартру, сведочи о способности литературе да фигурира као потисна сила за активирање друштвено-одговорне ангажованости, и подривање, те самим тим и преиначење насилних, неправедних и опресивних социјалних пракси.

Одлазак прве даме јужнословенске лексикологије и лексикографије

Данко М. Шипка — 2024-06-16