Хронотоп разарања идиле у Буци и бесу

Аутори

  • Светлана Д. Младеновић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2019.31.2.5

Кључне речи:

Бука и бес, хронотоп разарања идиле, време, Фокнер, Сартр, Бахтин

Сажетак

У раду се анализира Фокнеров роман Бука и бес кроз призму Бахтиновог хронотопа разарања идиле. Полазећи од жанровске окоснице романа, анализирају се теме које су испитиване и у другим критичким приступима, као што су јаз између субјективног и хронолошког времена, опозиција између природе и антиприроде, аутентичних и деградираних људских односа, урушење традиције без понуђених алтернативних погледа на свет – али са циљем да се редефинише првобитно „хронотопско“ виђење романа које је формулисао Сартр и које је до данас остало утицајно у критичкој литератури. Сартр је наиме први указао да је метафизика унутрашњег света Фокнерових романа у ствари метафизика времена, јасно показујући да он користи време како на садржинском, тако и на формалном плану да би обликовао уметничко-идеолошки смисао романа, који се у крајњој линији може исказати у терминима филозофске природе времена и виђења људске слободе. Закључак Сартрове анализе јесте да је Фокнер обезглавио време одузевши му будућност и да је његова метафизика метафизика апсурда или нихилизма, која не оставља простора за акт слободе. Уважавајући Сартрове увиде о природи времена у Буци и бесу, ми их постављамо у други оквир – бахтиновски хронотоп разарања идиле – чиме омогућавамо њихово радикално другачије читање.

Downloads

Објављено

2019-12-20

Како цитирати

Младеновић, С. Д. . (2019). Хронотоп разарања идиле у Буци и бесу. Анали Филолошког факултета, 31(2), 77–109. https://doi.org/10.18485/analiff.2019.31.2.5

Bрој часописа

Секција

Чланци