Седам типова читања књижевности у XXI веку

Аутори

  • Бранко М. Вранеш

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2017.29.1.15

Кључне речи:

Морети, Франко (Moretti, Franco), Сеџвик, Ева Кософски (Sedgwick, Eve Kosofsky), Мејасу, Кентен (Meillassoux, Quentin), читање, светска књижевност, теорија, наука

Сажетак

Избор седам типова читања књижевности у XXI веку алудира на улогу седам типова двосмислености Вилијема Емпсона, пре свега током четрдесетих година XX века. Начин на који су представници Нове критике читали књижевне текстове ипак се битно разликује од начина на који данас читамо – или смо под притиском да читамо – књижевност. Иако постоје напоредо са помним, симптоматским, па чак и параноичним типовима читања књижевности из претходног века, нове врсте читања на даљину, читања површине, репаративног и брзог читања све више усвајају методе природних наука. Једина довољно актуелна алтернатива савременом научном приступу књижевности можда би се могла пронаћи у примени Мејасуовог принципа радикалне контингенције на читање књижевног дела.

Downloads

Објављено

2017-07-12

Како цитирати

Вранеш, Б. М. . (2017). Седам типова читања књижевности у XXI веку. Анали Филолошког факултета, 29(1), 279–289. https://doi.org/10.18485/analiff.2017.29.1.15

Bрој часописа

Секција

Чланци