(Ре)конструкција женског идентитета, култура и језик: неки елементи књижевности за младе у роману Сведочанства Маргарет Атвуд

Abstract

Неповољан положај жена у контексту патријархалног дискурса и религиозног фанатизма, као и комплексан и контрадикторан однос међу припадницама „слабијег пола” у аутократском и суровом режиму у делу Слушкињина прича, често су разматране теме у научним истраживањима. Међутим, у наставку поменутог првог дистопијског романа Маргарет Атвуд, публикованом више од две деценије касније, погледи на одређене друштвене околности у држави Галад и приче појединих споредних протагонисткиња добијају другачију и изоштренију визуру, што нуди могућност за нова тумачења која раније нису привлачила пажњу. Циљ рада је да се преиспита на који начин се одвија конструкција женског идентитета у држави Галад у роману Сведочанства из перспективе феминистичке књижевности за децу и младе. Примењујући теоријска виђења Кејт Милет и Џудит Батлер, илуструје се како породица и друштвене институције кроз специфичне језичке обрасце подстичу стереотипна и маргинализујућа виђења о женском роду од детињства. Међутим, протагонисткиње у роману Сведочанства, Агнес и Дејзи, својим размишљањем и делањем издвајају се у односу на типичне женске ликове у галадском друштву. Како наши налази потврђују, у духу књижевности за младе, на изазовном путу сазревања и „кретања” ка независним идентитетима, ове јунакиње савладавају ограничења циљаних техника индоктринације омладине и успевају да открију и преосмисле потиснуте делове себе и успоставе нов однос са својим окружењем. Уз неочекивану помоћ и охрабрујући подстрек Тетке Лидије, после многобројних препрека и стасавања у трезвене и одважне младе жене, ћерке Фредовице из Слушкињине приче успевају да дестабилизују деградирајући друштвени систем и реконструишу дискриминаторне културолошке обрасце. С обзиром на то да дела Маргарет Атвуд нису била у довољној мери изучавана у контексту феминистичке књижевности за младе, надамо се да ће налази изнети у овом раду дати допринос у области канадистике у Србији и мотивацију за даља проучавања.