У Хермесовим сандалама: митолошко утемељење Хомеровог Одисеја

Abstract

У раду се најпре, и то из перспективе пубертетске иницијације, разматра епизода Одисејеве својевремене посете деди по мајци, Аутолику, и задобијање чувеног ожиљка у лову, који ће главни јунак Хомерове Одисеје носити целог живота, епизода која је предочена у деветнаестом певању епа. Након сагледавања Одисејевих аутоликовских црта, анализа је продубљена осветљавањем митолошког утемељења ликова деде и унука, чији се корени налази у особинама и поступцима старогрчког бога Хермеса, Аутоликовог заштитника, а по неким митолошким верзијама чак и оца. Испоставља се да су разноврсне Хермесове црте далеко присутније код Одисеја него код Аутолика чији живот углавном обележавају крађе, лажи, трикови, сналажљивост и интелигентне преваре. То је, међутим, само један, чак површнији слој овог сложеног и парадоксалног архетипа, а сагледавање његовог далеко ширег и дубљег испољавања код Одисеја главни је циљ овог истраживања. Кроз примере из Химне Хермесу, као најсадржајнијег извора о овом богу, са једне стране, и Одисеје, са друге, установљавају се заједничке црте бога и хероја: атипично испољавање жудње за храном и размишљање о њој; говорничка вештина и способности успостављања дугорочних односа са боговима или полубожанским бићима; лако, несметано кретање између светова; склоност бројним љубавним, пре свега сексуалним односима; страсна наклоност ка музици; инвентивност, сналажљивост и практичност; усредсређеност на стицање материјалног богатства; склоност трговини и разменама свих врста, и друго. Након констатовања бројних хермесовских црта унутар Одисеја, анализа се усредсређује и на поређење одређених конкретних епизода из Химне Хермесу и Одисеје. Аналогије попут оних између Хермесовог убиства стооког Арга, односно Одисејевог ослепљивања једнооког киклопа Полифема, са једне стране, или Хермесовог жртвовања Аполонових говеда и клања и једења Хелијевих говеда, за чиме посежу Одисејеви сапутници, са друге стране, показују се као плодотворне за дубље сагледавање и интерпретацију Одисејевог лика, а тиме и епа који му је посвећен.