Берлински ПЕН 1929: Милош Црњански и Теодор Дојблер – Oд поетичког сродства до мемоарскe прaзнине
DOI:
https://doi.org/10.18485/analiff.2026.38.1.11Кључне речи:
Милош Црњански, Теодор Дојблер, Лудвиг Фулда, ПЕН, мотив снега, експресионистички сензибилитет, поетичка сродностАпстракт
Мемоарско поглавље „Сусрет у Берлину” у Ембахадама, у коме Милош Црњански описује посету Вељка Петровића берлинском ПЕН центру (1929), послужило је као полазиште за истраживање низа изразитих биографских и поетичких сродности између Црњанског и немачког експресионисте Теодора Дојблера. Занимљиво је притом да Црњански уместо Дојблера, који је у то време био на челу берлинског ПЕН-а, као председника овог удружења наводи његовог претходника Лудвига Фулду, контроверзног драмског писца и суоснивача немачког огранка ове организације. У раду се стога реконструише историјски контекст настанка немачког ПЕН-а, као и околности Дојблерове посете Београду (1930) која је уследила као одговор на боравак Вељка Петровића у Берлину. Полазећи од чињенице да Црњански ни у наведеном поглављу, нити на било ком другом месту не помиње Теодора Дојблера, рад настоји да покаже како се иза те мемоарске празнине крије изразита поетичка блискост двојице аутора. Иако се сам Црњански нерадо изјашњавао о својим књижевним узорима, његово стваралаштво се одавно доводи у везу са немачким експресионизмом, што потврђују и паралеле са Дојблеровим делом. Његов суматраизам и потрага за имагинарним пределима Хипербореје као метафизичким уточиштем свој одраз имају у Дојблеровој космогонијској визији и фасцинацији поларном светлошћу. Упоредном анализом Дневника о Чарнојевићу и Дојблерове приповетке Снег (1912) уочава се да оба дела прожима препознатљив експресионистички сензибилитет који се огледа како у стилским подударностима, тако и у уочљивом понављању кључних мотива, међу којима повлашћено место заузима снег. Он код оба аутора носи амбивалентно значење – истовремено је и најранија успомена из детињства, симбол исконске чежње и суочавања са ништавношћу живота, што га чини кључним изразом експресионистичке кризе свести. Иако ове упечатљиве подударности потенцијално сведоче о утицају немачког експресионисте на српског писца, у раду се закључује да је реч о сродности припадника исте духовне генерације. Тиме се аутентичан поетски израз Милоша Црњанског не доводи у питање, већ се тумачи као одраз заједничког модернистичког сензибилитета.
Downloads
Downloads
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors are confirming that they are the authors of the submitting article, which will be published (print and online) in the journal Anali filološkog fakulteta by the Faculty of Philology, University of Belgrade (Faculty of Philology, Studentski trg 3, 11000 Belgrade, Serbia). Author’s name will be evident in the printed article in the journal. All decisions regarding layout and distribution of the work are in hands of the publisher.
- Authors guarantee that the work is their own original creation and does not infringe any statutory or common-law copyright or any proprietary right of any third party. In case of claims by third parties, authors commit their self to defend the interests of the publisher, and shall cover any potential costs.
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work.
