Песништво наде и носталгије српске поратне дијаспоре

Аутори

  • Јелена Љ. Вујић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2016.28.2.1

Кључне речи:

српска дијаспора, родољубива поезија, песнички мотив слободе, дванаестерац, позни отаџбински циклус

Сажетак

Oвим рефератом се кроз одабир песама представља поетско стваралаштво српске поратне дијаспоре која је углавном стварала у САД и Канади. Њихова поезија (настала од почетка Другог светског рата па до деведесетих година двадесетог века) је прикупљена и недавно објављена у САД у збирци ,,Нада и носталгија”. Ова песмарица поред дела аматерских песника, бивших официра, логораша, свештених лица и радника садржи и значајнe поетске творевине Јована Дучића, Растка Петровића, Владике Николаја Велимировића, Војислава Илића Млађег, Драгутина Рајковића, Милана М. Петровића, Вука Ђуришића, све настале у егзилу. Оно што је заједничко овој поезији јесу снажна, искрена, патриотска осећања и богата симболика везана за српску традицију изнета јаким, лепим, упечатљивим и пажљиво одабраним језичким средствима на чистом српском језику. Иако збирка садржи песме које би се својим уметничким дометом могле сврстати у сам врх српске поезије попут песама ,,Врбас” и ,,Босна” Ј. Дучића, које по речима критичара припадају ,,молитвеном циклусу...као вапај и клетва...” или попут неких непоптуних песама Р. Петровића, има и оних мање вештих аутора. Међутим, оно што је свеприсутно и представља заједнички именитељ за ових седамдесетак песама су меланхоличан тон и непатворена, силна, непреболна чежња и носталгија за родном грудом, том «Чист[oм] Божј[ом] капљ[ом] из заветне чаше..».. Циљ овог реферата је да укаже на поетски допринос песника емиграције српској песничкој баштини 20. века.

Downloads

Објављено

2016-11-30

Како цитирати

Вујић, Ј. Љ. . (2016). Песништво наде и носталгије српске поратне дијаспоре. Анали Филолошког факултета, 28(2), 11–24. https://doi.org/10.18485/analiff.2016.28.2.1

Bрој часописа

Секција

Чланци