Историјска позадина усменог епског наратива о зидању Скадра на Бојани

Аутори

  • Росанда В. Бајовић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2020.32.1.5

Кључне речи:

Мрњавчевићи, Балшићи, Скадар на Бојани, усмена епика, историја

Сажетак

Литература свједочи да је, не једном, изражено чуђење у вези са повезивањем Мрњавчевића и Скадра на Бојани у десетерачкој усменој епици. Одбацујући сугестију Николе Банашевића да изгледа да се браћа Мрњавчевићи не могу довести у везу са Скадром, односно са облашћу Скадра уопште, овај рад одгонета исходишта литерарних веза између Мрњавчевића и епског зидања града Скадра. Показује се да су Мрњавчевићи као сродници и сарадници зетских кнежева Балшића, затим позиција краља Вукашина у историји Зете и однос усмене књижевности према Балшићима вантекстовна подлога за улазак Мрњавчевића у усмени епски наратив о Скадру на Бојани. Чињенице о утицају Мрњавчевића на историјску стварност Зете сагледавамо у контексту природе историчности у епској усменој поезији: усмени епски наратив о Скадру на макроплану полази од стварности, а на микроплану трансформише историјске чињенице.

Downloads

Објављено

2020-07-26

Како цитирати

Бајовић, Р. В. . (2020). Историјска позадина усменог епског наратива о зидању Скадра на Бојани. Анали Филолошког факултета, 32(1), 73–99. https://doi.org/10.18485/analiff.2020.32.1.5

Bрој часописа

Секција

Чланци