Uloga estetskog doživljaja u koncipiranju prirodno-naučnih teorija

Аутори

  • Aleksandar D. Kandić

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2023.35.2.3

Кључне речи:

estetski doživljaj, simetrija, lepota, antička filozofija prirode, moderna fizika

Сажетак

U radovima domaćih i stranih autora može se pronaći hipoteza o homo aestheticusu, prema kojoj je čovek suštinski estetsko biće. Zaista, estetski doživljaj zastupljen je u gotovo svim sferama ljudske aktivnosti, pa i u oblasti prirodnih nauka. Poznato je da sistematična, racionalna istraživanja prirode započinju sa pitagorejskim otkrićima iz oblasti geometrije, muzike i akustike. Pitagorejci su među prvima utvrdili da se lepi, harmonični muzički intervali mogu predstaviti putem kvantitativnih relacija, što ih je podstaklo da na taj način objasne strukturu fizičkog sveta. Zahvaljujući Platonovoj recepciji pitagorejske filozofije prirode, estetski pojmovi simetrije, asimetrije, lepote i harmonije, postali su osnovna paradigma prirodno-naučnog istraživanja, dugo zadržavajući dominantnu ulogu. Prema Platonovom shvatanju, kosmos je delo „umetnika“ koji stvara ugledajući se na idealno lepe matematičke oblike. Iako je uticaj ove antičke, estetske kosmološke paradigme znatno oslabio u poslednjih nekoliko vekova, u nekim oblastima savremene fizike, pa i biologije, pojmovi simetrije i „spontanog narušavanja simetrije“ i dalje igraju izuzetno značajnu ulogu. Neki od velikih fizičara, kao na primer Vilček (Frank Wilczek) u svojoj knjizi A Beautiful Question: Finding Nature’s Deep Design, potenciraju ulogu estetskog doživljaja u prirodno-naučnom saznanju.

Downloads

Објављено

2023-12-12

Како цитирати

Kandić, A. D. (2023). Uloga estetskog doživljaja u koncipiranju prirodno-naučnih teorija. Анали Филолошког факултета, 35(2), 29–39. https://doi.org/10.18485/analiff.2023.35.2.3

Bрој часописа

Секција

Чланци