Стилске фигуре и њихово разумевање у школи (анализа примера задатака намењених такмичењу из књижевности)
DOI:
https://doi.org/10.18485/analiff.2025.37.2.6Keywords:
стилске фигуре, тест метода, такмичењa из књижевности, књижевни текстови, методика наставе српског језика и књижевностиAbstract
У овом чланку се истражују неке од потешкоћа које ученици старијих разреда основних школа имају при разумевању значења стилских фигура у настави и даје се увид у типове задатака којима се знање о стилским фигурама испитује на књижевним тестовима. Примарни циљ рада представља анализа задатака различитог нивоа сложености, понуђених у збиркама за припремање ученика за такмичење, или тестирање знања из књижевности, као и одабраних задатака који су дати у такмичарским тестовима, како би се показало да се знање о стилским фигурама најчешће своди на препознавање и именовање. У тексту се износи прегледна класификација стилских фигура које се обрађују у школи; проблематизује се улога стилских фигура заступљених у текстовима задатака за тестирање ученичког знања; указује се на значај поступности увођења стилских фигура у наставу; анализира се разумевање стилских фигура у пракси и указује се на постојеће проблеме и начине њиховог решавања. За потребе истраживања примењене су дескриптивна метода и метода анализе садржаја. Испитивање знања о стилским фигурама путем тест методе се показује као неподесно у случајевима када се ради о повезивању знања и уношењу стилских фигура у шири контекст разумевања књижевних текстова. Најпоузданије разумевање улоге и функције стилских фигура стиче се током непосредне обраде књижевних дела, па се наводе примери задатака за истраживачко читање који укључују анализу стилских поступака у делу, што истиче потребу непрекидног повезивања подобласти предмета Српски језик и књижевност. Закључује се да је давање ширег контекста приликом испитивања знања о стилским фигурама у такмичарским тестовима готово немогуће због ограниченог обима тела задатка, те је много важније размишљати о иновативним методичким приступима стилским фигурама у редовној и додатној настави. Смисао овог чланка је да подстакне наставнике на промишљање о новим начинима испитивања ученичког знања о стилским фигурама, да се оно не би свело само на ниво препознавања ових теоријских појмова, већ и на сагледавање њихове литерарне функције.
References
Downloads
Published
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors are confirming that they are the authors of the submitting article, which will be published (print and online) in the journal Anali filološkog fakulteta by the Faculty of Philology, University of Belgrade (Faculty of Philology, Studentski trg 3, 11000 Belgrade, Serbia). Author’s name will be evident in the printed article in the journal. All decisions regarding layout and distribution of the work are in hands of the publisher.
- Authors guarantee that the work is their own original creation and does not infringe any statutory or common-law copyright or any proprietary right of any third party. In case of claims by third parties, authors commit their self to defend the interests of the publisher, and shall cover any potential costs.
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work.
