Размена дарова у Хелдерлиновој елегији „Хлеб и вино”
DOI:
https://doi.org/10.18485/analiff.2026.38.1.9Кључне речи:
размена дарова, чисти дар, богови, људи, економија, песништво, антика, модерностАпстракт
Размена дарова представља једно од значајних питања у савременим књижевнотеоријским и филозофским тумачењима, будући да омогућава преиспитивање односа између економије, религије и субјективности унутар модерног доба. Иако је Хелдерлинова елегија „Хлеб и вино” често тумачена из перспективе историје бивствовања, религијског искуства или проблема одсуства богова, питање дара и економије у њој остало је нетематизовано. На основу овог аспекта можемо другачије да сагледамо однос између антике и модерности, као и улоге поезије унутар модерног света. Главни циљ рада јесте да испита на који начин Хелдерлин у датој елегији обликује однос између „чистог дара” и економске размене. Посебно се анализира конституисање односа људи и богова као историјско кретање, постом, субјективност и могућност песничког деловања. Истраживање се заснива на интерпретативној и компаративној анализи елегије у дијалогу са филозофским концептима Жака Дериде, Дејвида Грејбера, Мартина Хајдегера и Петера Сондија. Анализирају се мотиви даривања, уздарја, повлачења богова и економског кружења, као и њихова улога у структури песме. Посебна пажња посвећена је односу између жанровске организације елегије и њеног историјско-филозофског хоризонта. Анализа показује да се размена код Хелдерлина не јавља као природно или изворно стање, већ као последица претходног догађаја „чистог дара” који омогућава конституисање људи и богова као субјеката размене. Показује се да покушај узвраћања дара уводи људе у простор кружења, који постепено доводи до профанације света и губитка односа са божанским. Модерност се у том контексту појављује као епоха самосврховите економске размене, која продире у све сфере постојања. Истовремено, песничко стваралаштво задобија статус деловања које има моћ да наруши ту логику и обнови могућност „чистог дара”. Резултати анализе указују да Хелдерлинова елегија не представља тужбалицу за изгубљеним јединством античког света, већ покушај мишљења поезије изван логике размене. Рад доприноси разумевању односа између поезије, економије и модерности, указујући на значај појма дара за савремена тумачења Хелдерлиновог песништва.
Downloads
Downloads
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors are confirming that they are the authors of the submitting article, which will be published (print and online) in the journal Anali filološkog fakulteta by the Faculty of Philology, University of Belgrade (Faculty of Philology, Studentski trg 3, 11000 Belgrade, Serbia). Author’s name will be evident in the printed article in the journal. All decisions regarding layout and distribution of the work are in hands of the publisher.
- Authors guarantee that the work is their own original creation and does not infringe any statutory or common-law copyright or any proprietary right of any third party. In case of claims by third parties, authors commit their self to defend the interests of the publisher, and shall cover any potential costs.
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work.
