Очајање у Стакленој менажерији Тенесија Вилијамса

Аутори

  • Бобан Трифуновић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2020.32.2.2

Кључне речи:

очајање, индивидуација, сећање, Емил Сиоран, Радоман Кордић, Ерих Фром

Сажетак

Рад ћемо посветити покушају да покажемо да је драма Стаклена менажерија Тенесија Вилијамса, у бити, драма очајања; да је драма у којој делање породице Вингфилд, готово у целости, условљава њихово очајање – што појединачно, што колективно. Држаћемо да је очајање породице Вингфилдових почело одласком г. Вингфилда, да кулминира у току драме и да је поново проживљено сећањем Тома Вингфилда. Да бисмо поткрепили своја тумачења, поћи ћемо од теоријских поставки Радомана Кордића, као и од одређених концепција Емила Сиорана. Такође, позваћемо се на рад Ериха Фрома и показати да је очајање Тома Вингфилда не само мотивација да поново проживи своја сећања, него и да потиче, добрим делом, од осујећења његових настојања да се самооствари као личност, кроз процес индивидуације.

Downloads

Објављено

2020-12-21

Како цитирати

Трифуновић, Б. (2020). Очајање у Стакленој менажерији Тенесија Вилијамса. Анали Филолошког факултета, 32(2), 29–45. https://doi.org/10.18485/analiff.2020.32.2.2

Bрој часописа

Секција

Чланци