Метафизика форме и проблем песничке самосвести

случај Хартман

Аутори

  • Марија М. Булатовић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2016.28.2.6

Кључне речи:

Хартман, Флобер, форма, самосвест, естетски предмет, интуиција, стваралачко

Сажетак

Велико питање од Велике теорије Питагорејаца, па све до савремених естетичких теорија јесте – проблем форме која је у малој мери предмет могућег сазнања. Мали број естетичара усудио се да покуша да уклони „епистемолошку“ маглу са феномена форме и критеријума њене успелости. Међутим, са још гушћом „епистемолошком“ тамом сусрећемо се када је реч о процесу доласка до уметничке форме. У покушају да не скрене у метафизику идеја или, пак, психологију уживљавања, филозоф феноменолошке оријентације, Николај Хартман тражи средњи пут између субјективног и објективног. Настојећи да проникне у филозофију композиције естетског предмета, Хартман жели да открије суштину природе стваралачког нагона код човека, али и значај објективног подстицаја околине. У овом раду желимо да протумачимо и вреднујемо Хартманове естетичке ставове који своју афирмацију проналазе у бројним (ауто)поетским исказима значајних уметника попут Флобера, вечитог трагаоца за добром формом, што Хартманову теоријску позицију чини и данас модерном и актуелном.

Downloads

Објављено

2016-11-30

Како цитирати

Булатовић, М. М. . (2016). Метафизика форме и проблем песничке самосвести: случај Хартман. Анали Филолошког факултета, 28(2), 107–115. https://doi.org/10.18485/analiff.2016.28.2.6

Bрој часописа

Секција

Чланци