Subjektivnost i modernizacija — potraga za sopstvom u međuratnoj japanskoj kulturi

Аутори

  • Marko S. Grubačić

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2019.31.1.19

Кључне речи:

Japan, modernizacija, subjektivnost, umetnost i politika, avangarda

Сажетак

Dok je na Zapadu pojam subjektivnosti bio predmet viševekovnih rasprava u znaku filosofskog načela modernosti, u japanskoj kulturnoj taj pojam dobija poseban značaj tek u posleratnom periodu, kada postaje jedna od gorućih tema japanske filozofije i književne teorije u okviru tzv. „debata o subjektivnosti“ (šutaiseiron). Šezdesete godine minulog veka tumače se kao prelomni period u kojem su japanski umetnici konačno stvorili svoj autentični avangardni jezik, čija originalnost može da se meri sa savremenim strujanjima na Zapadu. Međutim, oštra podela na posleratnu „progresivnu“ i međuratnu „derivativnu“ umetnost, kao i „retorika kaskanja“ za Zapadom predstavljaju istorijsku simplifikaciju. Ona previđa dostignuća japanskih umetničkih kolektiva i pojedinaca koji su samostalno, ili u dosluhu sa evropskom avangardom, nalazili subverzivne potencijale za kreativno izražavanje kroz aktivan otpor društvenom i političkom establišmentu.

Downloads

Објављено

2019-07-15

Како цитирати

Grubačić, M. S. (2019). Subjektivnost i modernizacija — potraga za sopstvom u međuratnoj japanskoj kulturi. Анали Филолошког факултета, 31(1), 365–382. https://doi.org/10.18485/analiff.2019.31.1.19

Bрој часописа

Секција

Чланци