Узроци перзистенције опсолетних генитива у немачкој фразеологији

Аутори

  • Бранислав Д. Ивановић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2021.33.1.6

Кључне речи:

фразеологизам, фразеолошка стабилност, фосилизована синтаксичка обележја, опсолетни типови генитива, адвербални genetivus possessivus, genetivus superlativus, субјекат у генитиву

Сажетак

Структурна стабилност фразеологизма једно је од оних дистинктивних обележја овог језичког знака којем је немачка фразеологија у досадашњим истраживањима поклањала изузетно велику пажњу. Она се дефинише као устаљеност компонентског састава, што подразумвева најчешће веома ограничене могућности експанзије, редукције или замене компонената, а истовремено и врло ограничене могућности различитих синтаксичких трансформација. Системска стабилност се у немачкој фразеологији по правилу одређује и као једни узрок за постојање различитих фосилизованих обележја у формалној структури одређеног броја фразеологизама у савременом немачком језику, која воде порекло из минулих епоха (пре)историје немачког језика, при чему се остали могући узроци занемарују.
У раду се полази од претпоставке да системска стабилност представља искључиво само један од фактора перзистенције фосилизоване синтаксе фразеологизама те да је она резултат и осталих могућих фактора. На примерима три типа опсолетних генитива, адвербалног genetivus-a possessivus-a, субјекта у генитиву и адноминалног genetivus-a superlativus-a утврђују се и остали узроци перзистенције опсолетних генитива: немоделираност фразеолошке супкласе, утицај синтаксе класичних језика, могућност секундарне фразеологизације и порекло фразеологизмa.

Downloads

Објављено

2021-07-09

Како цитирати

Ивановић, Б. Д. . (2021). Узроци перзистенције опсолетних генитива у немачкој фразеологији. Анали Филолошког факултета, 33(1), 101–112. https://doi.org/10.18485/analiff.2021.33.1.6

Bрој часописа

Секција

Чланци