Глаголски вид у српском и савременом грчком

између семантике и прагматике

Аутори

  • Анка М. Рађеновић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2016.28.2.15

Кључне речи:

глаголски вид, тип глаголске ситуације, семантика, прагматика

Сажетак

Основна функција лингвистичке категорије аспекта традиционално се означава терминима „аспект“ или „вид“, што указује на то да увек осликава став говорника према темпоралној контури стања или радње. Овакво посматрање радње огледа се у интерној анализи радње узимајући у обзир тренутке и етапе што се може видети у категоријама времена, аспекта и начина. Иако су временске морфеме конкретне, с обзиром на то да посматрач сваку радњу може да смести на временску осу, са друге стране аспектне структуре су готово сасвим апстрактне, јер зависе искључиво од угла посматрања. Управо то унутрашње посматрање радње може се употпунити додавањем параметара попут понављања, модификација у току радње или њеног интензитета, слагања неколико радњи у сложену.
У овом раду покушаћемо да дефинишемо границу између семантике и прагматике у употреби аспекта, потенцијално нудећи излаз из бесконачне дебате у области аспектологије поредећи аспектне системе српског и савременог грчког језика. Изузетно је важно да се направи јасна разлика између аспектних парова, аспекта и Aktionsart-a и опозиције перфективност/ имперфективност у оба језика. Уколико узмемо у обзир то да се категорија аспекта не може одвојити од категорије времена, потребно је дефинисати танку линију између ове две категорије.

Downloads

Објављено

2016-11-30

Како цитирати

Рађеновић, А. М. . (2016). Глаголски вид у српском и савременом грчком: између семантике и прагматике. Анали Филолошког факултета, 28(2), 285–302. https://doi.org/10.18485/analiff.2016.28.2.15

Bрој часописа

Секција

Чланци