Глаголски вид у српском и савременом грчком

између семантике и прагматике

Authors

  • Анка М. Рађеновић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2016.28.2.15

Keywords:

глаголски вид, тип глаголске ситуације, семантика, прагматика

Abstract

Основна функција лингвистичке категорије аспекта традиционално се означава терминима „аспект“ или „вид“, што указује на то да увек осликава став говорника према темпоралној контури стања или радње. Овакво посматрање радње огледа се у интерној анализи радње узимајући у обзир тренутке и етапе што се може видети у категоријама времена, аспекта и начина. Иако су временске морфеме конкретне, с обзиром на то да посматрач сваку радњу може да смести на временску осу, са друге стране аспектне структуре су готово сасвим апстрактне, јер зависе искључиво од угла посматрања. Управо то унутрашње посматрање радње може се употпунити додавањем параметара попут понављања, модификација у току радње или њеног интензитета, слагања неколико радњи у сложену.
У овом раду покушаћемо да дефинишемо границу између семантике и прагматике у употреби аспекта, потенцијално нудећи излаз из бесконачне дебате у области аспектологије поредећи аспектне системе српског и савременог грчког језика. Изузетно је важно да се направи јасна разлика између аспектних парова, аспекта и Aktionsart-a и опозиције перфективност/ имперфективност у оба језика. Уколико узмемо у обзир то да се категорија аспекта не може одвојити од категорије времена, потребно је дефинисати танку линију између ове две категорије.

Published

2016-11-30

How to Cite

Рађеновић, А. М. . (2016). Глаголски вид у српском и савременом грчком: између семантике и прагматике. Annals of the Faculty of Philology, 28(2), 285–302. https://doi.org/10.18485/analiff.2016.28.2.15