Pokušaj definisanja konfrontacionog intervjua

Abstract

Diskurs moći je već decenijama predmet interesovanja velikog broja naučnih disciplina, a posebno kritičke analize diskursa. Predstavnici ove lingvističke discipline smatraju da je institucionalni diskurs izvor govora moći, a naročitu pažnju posvetili su medijskom diskursu. Analiziran je veliki broj medijskih formi, a posebna pažnja posvećena je intervjuu. Međutim, intervju je uglavnom analiziran kao forma koja se po sebi podrazumeva i istraživači se gotovo uopšte nisu bavili definisanjem različitih vidova medijskih intervjua. Predmet ovog rada je pokušaj definisanja specifične forme televizijskog intervjua koji je sve prisutniji na televizijskim programima širom sveta putem kojeg intervjueri, kao predstavnici medija, pokušavaju da od intervjuisane osobe, koja se nalazi u centru pažnje javnosti, dobiju ne samo one informacije koje je intervjuisani spreman da obelodani, već i one koje pubika očekuje da čuje, a koje intervjuisana osoba iz raznih razloga nije spremna da otkrije. Da bismo jasno pokazali o kakvom je diskursu reč razjasnićemo pojmove intervjua, instituicionalnog diskursa, konfrontacije i pozicioniranja sagovornika u takvom tipu diskursa iz perspektive kritičke analize diskursa i analize konverzacije, i na osnovu analize pojedinačnih elemenata i poređenja sa klasičnim intervjuom, pokušaćemo da damo sveobuhvatnu definiciju konfrontacionog medijskog intervjua.