Дихотомија поимања вриједности у библијском контексту Mлетачког трговца

Abstract

У овом раду ћемо се бавити начином на који су Шекспирове библијске алузије у Млетачком трговцу кориштене у њиховом драмском контексту фокусирајући се на библијске алузије као структурално интегришуће елементе драме. Покушаћемо да покажемо колико је Шекспирово познавање Библије дјеловало као центрипетална сила у служби његове умјетности и постизања дубљег значења у Млетачком трговцу, умјесто као центрифугална сила која је усмјерена на дубља значења изван саме драме гдје сви путеви воде у Рим, тачније, ка алегоријама Светог писма. Настојаћемо да илуструјемо на примјеру Млетачког трговца како је Шекспир користио мноштво домишљатих начина да би продубио и проширио учинковитост карактеризације ликова, дијалога, индиција, иронија којима је сваку тему унутар драме разрадио до најситнијих детаља прилагодивши је библијским сазнањима која је елизабетанска публика у то вријеме сигурно морала имати, јер је присуство на богослужењима сваке недјеље и поводом највећих празника током године било законом прописана обавеза сваког поданика тадашњег врховног поглавара Англиканске цркве, Елизабете I. У ужем смислу, овај рад има за циљ да објасни како поједине библијске алузије у Млетачком трговцу обављају функцију интегришућих елемената драме и како се кроз њихову призму може посматрати мноштво тема и мотива као саставних и неодвојивих дијелова драме, у нашем случају, Шајлокова употреба Библије и мотив давања новца у зајам. У ширем смислу, требало би да открије како ове библијске алузије доприносе слојевитости драме кроз коју се објелодању вриједности својствене елизабетанској публици по питању наведене теме и мотива у Млетачком трговцу.