Историја појма екфразе: oд реторичког до модерног одређења појма

Authors

  • Татјана З. Ристић

DOI:

https://doi.org/10.18485/analiff.2022.34.2.9

Keywords:

екфраза, прогимназме, enárgeia, дескрипција, нарација, Филострат Старији, Филострат Млађи

Abstract

Иако се данас под екфразом подразумева књижевна евокација дела просторних уметности, старогрчки појам изворно није био сужен на један предмет, већ је одређен као реторска вежба која разноврсне предмете живописно износи пред очи реципијента. Тиме прогимназме Елија Теона, Псеудо-Хермогена, ретора Афтонија и Софисте Николаја акценат стављају на ефекат који екфраза изазива у реципијенту, а не на њен предмет, какав је случај у модерним схватањима. Својеврсна спона између античког поимања екфразe и модерног, којe можемо пратити почевши од одређења Леа Шпицера из 1955. године, јесу Слике Филострата Старијег и Филострата Млађег, реторски текстови о делима античког сликарства. Интересовање за ове списе подстиче редефинисање екфразе као субжанра од друге половине XIX века у Немачкој и Француској. Након првог истински модерног одређења Леа Шпицера, предмет екфразе почиње да се види као objet d’art – пасиван ликовни предмет, постављен насупрот активном тексту. Ово, као и склоност да се екфраза види као подврста дескрипције, која се, самим тим, супротставља нарацији, нека су од ограничења која је савремена књижевна теорија наметнула изворно знатно ширем старогрчком појму

Published

2022-12-14

How to Cite

Ристић, Т. З. (2022). Историја појма екфразе: oд реторичког до модерног одређења појма. Annals of the Faculty of Philology, 34(2), 165–179. https://doi.org/10.18485/analiff.2022.34.2.9