Сартрова громогласна тишина и друштвено-ангажована метафикција у роману Филипа К. Дика Човек у високом дворцу

Abstract

Предмет рада је преиспитивање интерпретативног потенцијала научнофантастичног романа Филипа К. Дика Човек у високом дворцу, у оквиру студија ангажоване књижевности. Ослањајући се на Сартров текст „Шта је књижевност”, у коме аутор дефинише постулате ангажоване књижевности, настојаћемо да раскључамо дијалектичке односе који се формирају између аутора и дела, потом читаоца и дела, те, напослетку, између самог књижевно-уметничког делања и свепрожимајућег дискурса моћи. Од посебног значаја за нашу анализу биће чињеница да је у тело романа Човек у високом дворцу двојако уписан композитни знак „алтернативна историја”. Наиме, на жанровском фону, текст романа се исписује као алтернативна историјска приповест о потенцијалном „другом” свету, у коме су Силе Oсовине извојевале победу током Другог светског рата, успоставивши политичку хегемонију над европским и Сједињеним Америчким Државама. Потом, на плану унутрашњег романескног наратива, аутор се користи метафикционалним мотивом „приповести унутар приповести”, односно, у наративни свет романа улази дело Скакавац притиска, те изазива руптуру у друштвено-политичком мехуру нацистичке диктатуре. Стога, ово „дело унутар дела” посматраћемо као централни симбол који изазива дискурзивну пукотину, а која, према Сартру, сведочи о способности литературе да фигурира као потисна сила за активирање друштвено-одговорне ангажованости, и подривање, те самим тим и преиначење насилних, неправедних и опресивних социјалних пракси.