Уређивачка политика

Часопис Анали Филолошког факултета објављује радове из области теоријске и примењене лингвистике, науке о књижевности и сродних научних области. Часопис је покренут 1961. године осамостаљивањем Филолошког факултета Универзитета у Београду. Његова првобитна мисија била је да филолозима пружи могућност за објављивање радова из филолошких наука, тако што ће обухватити радове из већег броја језика и књижевности који су се тада проучавали на Филолошком факултету.

Часопис Анали Филолошког факултета објављује оригиналне, претходно необјављене радове: оригиналне научне радове, критичке прегледне радове и приказе књига.

Часопис Анали Филолошког факултета је доступан у режиму отвореног приступа.

Радови могу бити написани на српском језику, ћирилицом или лати­ницом, као и на једном од следећих језика: енглеском, италијанском, немач­ком, руском, француском и шпанском језику. По договору са Редакцијом рад може бити објављен и на неком другом језику. Уколико је рад написан на српском језику, аутор је дужан да достави резиме на енглеском језику, а по потреби и на још неком другом језику. Уколико је рад написан на неком страном језику, аутор је дужан да достави резиме рада на српском и енглеском језику, а по потреби и на још неком другом језику.

Часопис излази двапут годишње.

Часопис се индексира у MLA International Bibliography, DOAJ и ERIH PLUS листи. Дигиталне копије свезака часописа архивирају се у Дигиталном репозиторијуму Народне библиотеке.

ОБАВЕЗЕ УРЕДНИКА И РЕДАКЦИЈЕ

Главни и одговорни уредник часописа Анали Филолошког факултета доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке главни и одговорни уредник руководи се уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

Главни и одговорни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима. По правилу, Редакција обавештава аутора о томе да ли је прихватила текст у року од 15 дана од датума пријема рукописа. У редовним околностима главни и одговорни уредник у року од 90 дана од датума пријема рукописа обавештава аутора о томе да ли је текст прихваћен за објављивање.

Главни и одговорни уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима које разматрају. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује Уредништво. Ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова Уредништва, ти чланови се искључују из поступка избора рецензената и одлучивања о судбини рукописа. Уредник и чланови Уредништва су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.

Главни и одговорни уредник је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.

Главни и одговорни уредник и чланови Редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Уредници и чланови Редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.

ОБАВЕЗЕ АУТОРА

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.

У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у фусноти на самом почетку текста. Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити прештампан у Аналима Филолошког факултета.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантују и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Садржај рада

Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда. Ктритички прегледи радови и прикази књига морају бити прецизни и објективни.

Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.

Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора. Ако касније дође до било каквог спора (нпр. приговора носилаца ауторских права да је неки материјал објављен без њихове сагласности), часопис објављује исправку или се у посебној белешци сасвим ограђује од рада и јасно наводи да је до грешке дошло кривицом аутора.

Ауторство

Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.

Навођење извора

Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.

Плагирање

Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и њихово представљање као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Под плагијатом се подразумева и аутоплагијат, тј. случај када аутор преузима у целини или у деловима текст који је претходно негде већ објавио не наводећи референцу из које се ти подаци преузимају. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

Плагијат обухвата следеће:

  • дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
  • копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
  • објављивање рада истоветног или прилагођеног садржаја са већ објављеним радом на другом језику истог аутора без одобрења Уредништва и навођења податка о томе да је у питању превод већ објављеног рада.

Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат.

Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени и ауторима ће бити трајно забрањено да објављују у часопису Анали Филолошког факултета.

Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном под Опозивање већ објављеног рада, а ауторима ће ауторима ће бити трајно забрањено да објављују у часопису Анали Филолошког факултета.

Сукоб интереса

Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.

Фундаменталне грешке у објављеним радовима

У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.

Предавањем рукописа Rедакцији Анала Филолошког факултета аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.

ОБАВЕЗЕ РЕЦЕНЗЕНАТА

Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.

Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.

Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да утврди да ли је исцрпена сва релевантна литература о проблему који је предмет рада. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.

Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника.

Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.

Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

ПОСТУПАК РЕЦЕНЗИЈЕ

Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.

Рецензија у часопису Анали Филолошког факултета је анонимна, што значи да је идентитет аутора непознат рецензентима и обрнуто и то пре, током и након поступка рецензије.

Радове рецензирају по два компетентна рецензента. У случајевима када је то неопходно, главни и одговорни уредник може затражити да рад рецензира и трећи рецензент. Главни и одговорни уредник даје рецензенту рок од месец дана да напише рецензију. За тај посао рецензент не добија новчану накнаду (хонорар).

Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима о области којом се рукопис бави и не препоручује се да буду из исте установе у којој је аутор рада запослен. Међу рецензентима датог рада не сме бити ни лице које је у скорије време у коауторству са датим аутором објавило рад. Главни и одговорни уредник гарантује да ће пре слања рукописа на рецензију из њега бити уклоњени лични подаци аутора (пре свега, име и афилијација) и да ће се предузети све разумне мере како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.

Oдабраном рецензенту доставља се образац који садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензенту указују на аспекте које треба обухватити како би се донела одлука о објављивању односно одбијању рада. У завршном делу обрасца, од рецензента се очекује да наведе своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша. Ако се рад одбија или ако рецензент захтева измене у раду, онда ту своју одлуку мора детаљније да образложи. Ако се већ похвално изјаснио о раду у одељку у коме је одговорио на претходно постављена питања у обрасцу, рецензент није обавезан да све то понови у закључној оцени.

Током читавог процеса, рецензенти делују независно један од другог. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити/ одбити), главни и одговорни уредник може да тражи мишљење других рецензената.

Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, Редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава високе академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.

РАЗРЕШАВАЊЕ СПОРНИХ СИТУАЦИЈА

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или Редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе

Провера изнесених навода и доказа

Главни и одговорни уредник ће у договору са Уредништвом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.

Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.

Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.

Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати као мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

Мањи прекршај

Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуникацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:

  • обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
  • писмо упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.

Грубо кршење етичких стандарда

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са Уредништвом и, ако је то потребно, ужом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):

  • објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
  • слање службеног обавештења руководиоцу или послодавцу аутора/рецензента;
  • опозивање објављеног рада у складу са процедуром описаном под Опозивање већ објављеног рада;
  • ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
  • упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.

Приликом разрешавања спорних ситуација Редакција часописа се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.

ОПОЗИВАЊЕ ВЕЋ ОБЈАВЉЕНОГ РАДА

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етичких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима Уредништво може опозвати већ објављен рад како би се указало на неке накнадно уочене грешке.

Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до опозивања рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Анали Филолошког факултета: у електронској верзији изворног чланка (оног који се опозива) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о опозивању. Опозвани чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).

ОТВОРЕНИ ПРИСТУП

Часопис Анали Филолошког факултета је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са сајта часописа на адреси https://anali.fil.bg.ac.rs. Електронска верзија часописа објављује се у исто време када и штампана. Сви чланци су доступни у отвореном приступу и заштићени су лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International (CC BY-SA 4.0).

Поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.

САМОАРХИВИРАЊЕ

Часопис Анали Филолошког факултета омогућава ауторима да финалну, објављену верзију рукописа у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података или да га објаве на личним веб-страницама (укључујући и профиле на друштвеним мрежaма за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, у било које време после објављивања у часопису. При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутор, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.

АУТОРСКА ПРАВА

Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а издавачу дају право да чланак објави, а да у случају даљег коришћења чланка он буде наведен као његов први издавач, као и да дистрибуира чланак у свим облицима и медијима. Чланак ће се дистрибуирати у складу са лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 Internatiоnal (CC BY-SA 4.0). Ова лиценца дозвољава дистрибуцију, комерцијално и некомерцијално коришћење чланка, ако се правилно назначи име аутора и ако се чланак уопште не мења. При даљем коришћењу чланка, морају се навести основни библиографски подаци изворног чланка објављеног у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.

Аутори могу да ступају у засебне уговорне аранжмане за неексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиторијум или објављивање у књизи), уз навођење да је рад првобитно објављен у овом часопису.

ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ

Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и уређивачког одбора часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.